ZAGONETKE ,POSLOVICE I IZREKE!!!

Ne pitaj



Nemoj da me pitas kako zivim
i cije ime sad kroz zivot dozivam
kada magla padne ciju ruku trazim
zasto za bolje sutra ne marim...

Ne pitaj me zasto snove ne sanjam
zasto tvojom ulicom ne prolazim
kada me pozoves zasto te ne cujem
zasto vise nikom ne vjerujem...

Nemoj da me pitas kako sam
i zasto samo mir trazim
kada neko krene da zagrli me
zasto samo krenem i tako odlazim...

Ne pitaj me zasto i sada samujem
zasto sve tako tajnom nazivam
zasto kroz svet koracam tvojom porukom
i sto zivim sa tvojom odlukom...

Nemoj da me pitas jer su tvoja djela
i moje tajne s tobom odnesene
jer za sve sto me pitas znas odgovore
a meni ostaje sjecanje...

Mesecevo Srebro

Ne priznajem rastanke
i nikad necu
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato necu
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato cu uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu
Još uvek naš cvet negde nice
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.

Miroslav Antic

Ko drugome skolu gradi nek sam u nju ide.

Ko drugome jamu kopa sam u nju upadne